Takvi potezi rizikuju narušavanje postojećeg osetljivog balansa i povećanje tenzija na ostrvu, rekao je zvaničnik turskog ministarstva krajem prošle nedelje. „Ponavljamo da bi ove inicijative mogle predstavljati buduće bezbednosne rizike za grčku administraciju Kipra i da bi trebalo da se uzdrže od koraka koji bi mogli da potkopaju regionalnu stabilnost“, rekao je zvaničnik.
Izjava je usledila kao odgovor na prošlonedeljnu izjavu Nikosa Hristodulidisa, predsednika Kipra, da će Francuska moći da rasporedi trupe u Republici Kipar.
Jačanje tenzija sa Turskom
Prošle nedelje Pariz i Atina potpisali su sporazum o produženom, sveobuhvatnom strateškom partnerstvu koji praktično povezuje grčku bezbednost sa novim francuskim vojnim prisustvom na Kipru, prenosi Al-Monitor. Francuska odluka da rasporedi snage na Kipru preti da izazove tenzije sa Turskom, sa kojom Pariz već duže vreme nema dobre odnose zbog njenog delovanja u regionu Levanta tokom rata u Siriji i u Libiji.
Francuski predsednik Emanuel Makron u utorak je izjavio da ne bi smelo biti „nikakve sumnje“ u posvećenost Francuske da podrži Grčku protiv „svih pretnji“, što se u Ankari u velikoj meri tumači kao prikrivena poruka upućena Turskoj. Grčka je poslednjih meseci takođe produbila saradnju sa Izraelom, dodatno podstičući zabrinutost Ankare zbog okruženosti u regionu.
Nepromišljene vojne avanture, poput američko-britanske invazije na Irak 2003. godine, izazivaju posledice u široj regiji. Operacija iz 2003. godine na kraju je dovela do formiranja zloglasne terorističke organizacije Islamska država, koja je u jednom trenutku stigla na 60 kilometara od Bagdada, a međunarodnoj zajednici je, uz pomoć kurdskih snaga i iračkih milicija pod iranskom kontrolom, trebalo nekoliko godina da uništi to zlo koje je opstalo kroz svoje ogranke.
Strateška važnost Kipra
Kipar je strateški važan otok u istočnom Mediteranu, udaljen 47 nautičkih milja od Turske, 65 od Sirije, 67 od Libana i 125 od Izraela. Iz pene talasa na njegovim obalama rodila se Afrodita, boginja ljubavi (zanemarujući ružniji deo mita). Nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao je 1960. godine, ali je London zadržao suverenitet nad teritorijama na kojima se nalaze dve vojne baze, Akrotiri i Dhekelia.
Nevolje nisu dugo čekale. Tokom vladavine Osmanskog carstva na ostrvo je doseljeno njegovo stanovništvo, koje se naselilo na severu. Grčka hunta se 1974. godine upustila u puč sa ciljem preuzimanja vlasti i pripajanja Kipra. Kada se suočim sa takvim istorijskim situacijama, uvek se zapitam da li su ti pukovnici uopšte razmišljali o reakciji Turske? Ona je brzo, u roku od četiri dana, organizovala vojnu akciju zaštite svog stanovništva i Kipar je podeljen do danas. Ušao je u EU, iako podeljen, jer je Grčka pretila da će blokirati veliko proširenje 2004. godine. Nije član NATO-a.
Stradala britanska baza
Na početku američko-izraelske agresije na Iran, 1. marta, iranska bespilotna letelica Shahed pogodila je britansku bazu Akrotiri; veruje se da ju je ispalio Hezbolah iz Libana, jer je Kipar u dobrim odnosima sa Izraelom.
Na snagu je stupio zakon nenamernih posledica: još jednom je nepromišljena vojna operacija rasplamsala žar privremeno smirene krize, sada u istočnom Mediteranu, geografskom području koje se proteže od istočnih obala Libije do Levanta, Turske i Grčke – nije slučajno što je NATO komandu smestio u Napulj.
EU ubrzano priprema aktiviranje člana 42.7
Panos Tasiopulos u tekstu „Istočni Mediteran: Ispod plavih voda snažne struje preoblikuju ravnotežu“, objavljenom u časopisu European View (online 20. aprila), zaključuje: „Istočni Mediteran nije samo najistočnija spoljašnja granica EU, već i kapija ka Bliskom istoku, Zalivu, Magrebu, Balkanu i, iza njih, istočnoj Evropi, Crnom moru i Kavkazu. U tom smislu označava granicu između zone mira i zone sukoba. Njegov značaj prevazilazi geopolitiku i proteže se na temeljne geoekonomske interese.“
London je bio izuzetno spor u dovođenju vojne pomoći, dok su države članice EU reagovale promptno: prva, razumljivo, Grčka, zatim Francuska, Italija, Španija, Holandija, pa čak i Ukrajina. Sledeći korak bilo je lako predvideti: Hristodulidis je 19. marta u Briselu zatražio „otvorenu i iskrenu raspravu“ o budućnosti britanskih baza na ostrvu, jer bi mogle predstavljati bezbednosnu pretnju. Odgovor Londona ponovo je kasnio; tek 12. aprila saopštili su da je „pravni status suverenih baznih područja čvrst kao stena“, iako razumeju određene tenzije.
Pregovori Nikozije i Pariza deo su „otvorene i iskrene rasprave“, na koju je uticala i odluka Turske, koja prigovara suverenoj odluci Kipra, da 9. marta na severu ostrva rasporedi šest aviona F-16.
